moram negdje...
ma sve je super i sve je z apet..dok ne padne mrak
jednostavno puknem,.
sam , gledam, daleko u crnilo svojih kapaka
neke pjesme mi pomazu da prezivim, da jednostavno znam da sam ziv
i drzim fige da dobijem neki posao , da budem bolje
ne samo fizicki, vec i mentalno, ovde polako gubim svoj razum
i onja nerazumni deo mene
je vec odavno na izdisaju
bojazan za moja secanja su nestala
kao i neka secanja
neka rana secanja, ostala su samo ona davna
davna i dobra i sjecanja su ok...
ma..
vazno je samo prezivjeti do jutra...